Српска православна црква и верници који поштују jулијански календар, обележавају Бадњи дан, припремајући се за прославу Божића – рођење Исуса Христа. Службама бденија у храмовима и паљењем бадњака у портама, али и на градским трговима, најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена. Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, али и време када се у православне домове уноси бадњак, по коме је празник и добио име.

Према обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог рођења.
Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе на којој су риба, суве шљиве, ораси…

Божић почиње у поноћ првим Божићним литургијама.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују стари, jулијански календар.
СПЦ Божић слави три дана, а на сам дан Божића служи се литургија Светог Јована Златоустог.